Dom zdravlja Novi Pazar
U petak 20. novembra u Privrednoj komori Srbije održan je okrugli sto „Javno-privatni dijalog za održivo zdravstvo“ kojim je ozvaničen početak programa „Zdrava inicijativa“, pokrenutog u cilju pronalaženja najboljih rešenja koja će postojeći sistem funkcionisanja i finansiranja zdravstvenih ustanova na lokalu učiniti održivim. Ispred Doma zdravlja Novi Pazar, učešće je uzeo pomoćnik direktora za finansijska pitanja, Muamer Delimeđac.
Sistemski problemi koji postoje u funkcionisanju zdravstvenih ustanova prete da ugroze ne samo pružanje zdravstvene zaštite građanima već da u blokadu povuku i druge aktere zdravstvenog lanca zbog čega su PKS i NALED želeli da pokrenu sveobuhvatni dijalog svih zainteresovanih strana – države, lokalnih samouprava, zdravstvenih ustanova, resornih institucija, privrede i građana.
Otvarajući skup, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, izjavio je da bi prvi korak u pronalaženju izlaza iz krize moralo da bude saniranje trenutnog stanja kako bi se čistih računa krenulo dalje: rešavanje već nastalih komplikovanih dužničko-poverilačkih odnosa između zdravstvenih ustanova i njihovih osnivača, odnosno vlasnika s jedne strane i poverilaca među kojima su proizvođači i distributeri lekova i medicinskih sredstva.
Predsednica Izvršnog odbora NALED-a Vesna Živković navela je nekoliko primera zbog kojih zdravstvene ustanove dolaze u problem sa finansiranjem. „Bolnice i domovi zdravlja moraju da leče sve građane koji im se obrate za pomoć i puno je slučajeva kada je neophodno da angažuju više medicinskog osoblja nego što je ugovoreno. Osim toga, i dalje nije rešeno pitanje plata stomatologa, pokrivanja troškova servisiranja opreme i raznih drugih troškova, kao i neadekvatnih marži za apoteke“, rekla je Živković.
Ona je ocenila da je neophodno da država štedi, ali ne kroz narušavanje stabilnosti svih učesnika u zdravstvenom lancu već kroz uspostavljanje održivog sistema, bolju kontrolu i programsko trošenje novca. „S druge strane, vidimo da lokalne samouprave žele da učestvuju u sagledavanju potreba zdravstvenih ustanova i pacijenata i zato je potrebno edukovati ih i uključiti ih da mogu da vrše svoju kontrolnu i zakonom predviđenu funkciju“, izjavila je Živković.
Ona je dodala da je NALED spreman da pomogne i da bi pravi put za uspešan nastavak dijaloga bilo formiranje posebnog interdisciplinarnog radnog tela u kojem bi bile zastupljene sve zainteresovane strane.
Potpredsednik Narodne skupštine i predsedavajući Ekonomskog kokusa Vladimir Marinković naglasio je da bi mesto u „Zdravoj inicijativi“ trebalo da nađu narodni poslanici i da bi parlament morao da bude jedna od prvih sledećih adresa u nastavku debate, kroz organizovanje serije javnih slušanja, a koja se odnose na sve važnije aspekte funkcionisanja zdravstvenog sistema.
Predsednik Grupacije veledrogerija PKS Miomir Nikolić istakao je da 16 kompanija koje okupljaju žele da kroz dijalog reše probleme, a ne putem blokiranja računa. On je podsetio da svih 37 apotekarskih ustanova u Srbiji duguje 2,4 milijarde dinara od čega se 2,3 milijarde odnosi na samo 10 apoteka. Kako se taj problem prenosi na dobavljače najbolje govori podatak da im zdravstvene ustanove isplaćaju potraživanja u roku od 205 dana dok veledrogerije prema proizvođačima lekova obaveze moraju da regulišu u roku od 60 dana. Pritom, obaveze prema proizvođačima obezbeđuju izdavanjem skupih bankarskih garancija za uredno plaćanje što im umanjuje kreditni rejting.
Nakon uvodnih obraćanja učesnicima događaja predstavljeno je prvo sveobuhvatno istraživanje o statusu zdravstvene zaštite na lokalu koje je sproveo NALED uz podršku Grupacije za veledrogerije PKS. U istraživanju je učestvovalo 105 lokalnih samouprava, a cilj prikupljanja podataka bilo je objektivno sagledavanje efekata prenosa nadležnosti nad zdravstvenim ustanovama primarne zaštite na lokalni nivo vlasti. Istraživanje je sproveo i predstavio stručni konsultant NALED-a, doktor Simo Vuković.
Podaci pokazuju da gradovi i opštine u Srbiji za zdravstvo u proseku izdvajaju 0,8 odsto budžeta što je 10 puta manje u odnosu na lokalne samouprave u Evropskoj uniji. Zdravstvo po visini izdvajanja nije u prvih pet delatnosti koje finansiraju lokalne samouprave.
Pokazalo se da gradovi i opštine nemaju pravi pristup ili nedovoljno prepoznaju svoju ulogu u zdravstvenoj zaštiti posebno imajući u vidu podatak da 95% ispitanika priznaje da nema nikakav planski dokument za ovu oblast. Takođe, neophodno je da lokalne vlasti pojačaju kontrolu i nadzor nad zdravstvenim ustanovama.
Brojke govore da pad cene lekova u poslednje tri godine (17%) nije imao uticaja na smanjenje troškova i dugovanja. Uz to, najveći dugovi registrovani su u razvijenim lokalnim samoupravama što sugeriše da problem nije u ekonomskoj snazi opštine već u neracionalnoj raspodeli sredstava zbog čega je potrebno jačati kontrolu raspolaganja novcem.
Kao najveće prepreke u funkcionisanju zdravstvene zaštite istaknuti su nedostatak novca (80% odgovora), manjak medicinskog osoblja (50%), propisi (48%) i nepovoljna struktura lekara (32%). Da su finansije veliki problem pokazuje i podatak da je trenutno u blokadi 15 zdravstvenih ustanova u iznosu od 645 miliona dinara. Dalje dospeće dugovanja za lekove i medicinska sredstva, kao i obaveza po presudama nagoveštava produbljivanje finansijskih teškoća što preti da u blokadu povuče sve karike u zdravstvenom sistemu i ozbiljno ugrozi pružanje usluga građanima, ocenjeno je u istraživanju.
Okrugli sto „Javno-privatni dijalog za održivo zdravstvo“ završen je panel diskusijom „Regulatorni okvir, šanse i izazovi u oblasti zdravstvene zaštite na lokalu“ na kojem je o planovima Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja po pitanju rešavanja nagomilanih problema govorio državni sekretar Berislav Vekić. Sa iskustvima norveškog zdravstvenog sektora prisutne je upoznala zamenica ambasadora Kraljevine Norveške Janike Bain. Koji su problemi „na terenu“ iz ugla lokalnih samouprava i zdravstvenih ustanova govorili su gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov, direktor Opšte bolnice Subotica Goran Bićanin, direktor Zdravstvenog centra Užice Miloš Božović i direktor Apoteke Zrenjanin Srđan Nikolić.
Velika sala Privredne komore bila je mala da primi sve zainteresovane za učešće na okruglom stolu (gotovo 300 gostiju).
